-Ljudi se žale i govore nikada nije bilo ovako loše. Imam utisak da to oduvek govore. Potrebno je mnogo toga da se slože kockice, da se usklade mogućnosti i okolnosti i desi taj dobar trenutak. Žao mi je što nemamo više vremena da ispratimo šta rade kolege u okruženju. Vidi se to i na festivalima, ali ljudi dođu, odigraju predstavu i odu kući. Pre je to bilo drugačije. Ostajali smo, gledali kolege. Imam osećaj da se puno više komuniciralo. Imalo se više vremena i ljudi su bili posvećeniji. U današnjem vremenu svi smo ubrzani, na tržištu smo, cene padaju. Od ljudi to stvara mašine, a to nije pozorište, kaže glumac Rakan Rushaidat.

-Pozorište zahteva vreme da bi se proniklo u neke dublje stvari. Danas vlada neki nemir kojem se treba odupreti. Sve to ipak ne znači da nema dobrih predstava, naprotiv. Uvek je nešto bilo loše, ali su uvek postojali ljudi koji su uspevali da se sa tim lošim izbore. Optimista sam, dodaje glumac koga je festivalska publika videla u ulozi Čarlija, glavnog junaka predstave Blue Moon, Satiričnog kazališta “kerempuh” iz Zagreba.

Može li se u teatru od prosečnog teksta napraviti dobra predstava?

- Sve je moguće. Ljudi mogu uzeti jednu rečenicu i od nje napraviti čuda. Naša mašta nema granica. Jedan ruski profesor na akademiji glume i lutkarstva u Osijeku studentima je rekao da u sedam dana naprave sedam etida sa čašom vode. Sledeće nedelje je tražio da naprave sedam novih etida sa čašom vode i tako je to trajalo nedeljama, dok oni nisu shvatili da postoji bezbroj etida sa čašom vode. Ograničenja su nama nametnuta spolja. Ono dečije u nama je izvor iz kojeg stvaramo pozorište. Taj izvor je nepresušan, a mogućnosti neviđene.

Verica Tucović, JPF Bilten