Komad koji je „pretio“ da bude melodrama, a kreiran kao dobar štos, vic, sarkazam, koji vešto odgovara na mnoge naše predrasude i uvrežene stereotipe o životu u istopolnoj zajednici, o komunizmu, o ejdžizmu (nipodaštavanju starih, odbosno vladavini mladih). U centru priče su tri starije žene, odnosno babe, kako same u komadu kažu, koje se bore sa: građevinskom mafijom koja hoće da im poruši kuću, sa decom svoje partnerke koja hoće da im otmu dom, sa predsrasudama o hrvatskom poreklu u sred Beograda, koje brane ono dobro i lepo što je spajalo ljude u bivšoj Jugoslaviji poput letnjih šlagera i pesme Mediterana. Glavne uloge su poverene Svetlani Bojković, Gorici Popović i Tanji Bošković.

-Naš zajednički rad je bio lep i upoznavanje sa engleskim đakom Sašom Milavić, što kaže Svetlana Bojković, Engleska je to, izgleda da znaju tamo da rade. Kada je na jednoj probi publika prvi put ušla, videli smo koliko sve te teme koje smo izvrnuli pred njih imaju dejstva. Ljudi su strašno emotivno sve to primili, naše kolege pre svega, ali i ostala publika, jer svakog po nešto dirne, kaže Gorica Popović.

-Imali smo ugodan, neobično prijatan proces, gde smo zajedno ulazili u te slojeve koje iz prvog čitanja ne mogu odmah da se shvate i prihvate. U timskoj igri otkrili smo sve probleme i vidimo i sami koliko taj tekst ima simbolike, ironije i svega što verujem da je i večeras doprlo do publike, ali mi smo uživale radeći, kaže Ceca Bojković.

Na pitanje iz publike da prokomentariše kako smo došli do ove situacije gde deca otimaju od roditelja stanove, iskorišćavaju ih kao bebi-siterke i pretvaraju u kuvarice, gde zarad novih stambenih blokova u kojima će živeti „mlade porodice sa decom“ babe treba iseliti i smestiti u domove, skrajnuti ih da im se ne gledaju bore i da ne prave gužvu po saobraćaju, odgovorila je Tanja Bošković.

-Govorim u svoje ime- nisam se dovoljno efikasno borila protiv loših đaka, gluposti, budalaština, nego sam se zatvorila u umetnost, bilo mi je udobno i čarobno. A sada, ansambli su nam stari i sve stariji. Radi se pedantno na tome da se ukine pozorište, da se unizi, pretvori u zabavu. Pozorište je dužno da bude subverzivno u odnosu na vlast, tako je već 2000 godina i tako bi trebalo da bude i narednih 2000 godina. Nisam sigurna, s obzirom da sam svoj trenutak propustila, da ću doživeti da pozorište bude vraćeno na onaj duhovni pijedestal gde mu je mesto. Pozorište nam omogućava da imamo kulturni identitet, da negujemo jezik, a pretvorili smo se svi polako u tipkače, niko više nikoga ne grli, ne dodiruje, svi komuniciraju preko tehnike, e zato ja imam potrebu da poljubim ljude i da se zagrlim sa svima vama. To je moja borba, kaže Tanja Bošković.

U predstavi smo videli i dvoje mladih glumaca u atraktivnim ulogama: Sofiju Juričan i Ivana Mihailovića, a komad je muzički obojila u nastupu uživo pijanistkinja Gorica Šutić.
Festivalska publika je predstavu „Moja ti“ ocenila drugom najvišom ocenom - 4,71 i u vedrom raspoloženju napustila festivalsku dvoranu do sledeće godine i novih pozorišnih iluzija.