Alber Kami pisao je dramu “Nesporazum” mračne 1944. i na prvi pogled to je priča o rasturenoj porodici. Majka i kćerka imaju pansion, izdaju sobe i ubijaju stanare zbog novca, a kako ne prepoznaju sina, odnosno brata koji je davno otišao u beli svet i njega ubiju. Na drugi pogled to je priča o otuđenim ljudima, o pogrešnoj komunikaciji, o ubijanju iz koristoljublja, o crnoj budućnosti društva bez ljudskosti I zato pisac više puta ponavlja rečenicu “Evropa je tako tužna”.

“Kami je napisao štur tekst i na prvo čitanje, ako smem reći i nezanimljiv. Ipak, taj tekst nas se danas jako tiče zbog svega što nam se dešava. Da bi razmišljali o njegovoj estetici, morali smo da ga udaljimo od sebe. Zato je smešten u meta prostor – tri vagona, ćelije, sobe. Hteli smo da se uverimo da smo shvatili da nas, ako se ne opametimo i u budućnosti čeka novi rat”, ocenio je reditelj Damjan Pejanović.

Tekst je komplikovan, emotivan i težak, čak patetičan, ocenili su akteri.

“Ipak, kad mi je Damjan poslao ideje, rekla sam – to je to, to je nešto novo, uhvatićemo se u koštac sa ratom, borbom, revolucijom. Zahvaljujući našoj koreografkinji uspeli smo da dođemo do svega što smo želeli. Sve smo tumačili na način koji sjajno korespondira sa mladim ljudima. Mnogo njih dolazi da gleda predstavu u Podgorici, oni je odlično razumeju”, rekla je Ana Vujošević koja igra ulogu Majke.

“Bilo je teško izgraditi uloge, zahtevno je i fizički, ali se ne radi samo o tome u kojem vam je položaju telo. Zahtevna je ta metrička reakcija, emotivno, fizički i psihički. Marta je sama po sebi izazov, jer je izuzetno mračna i nemilosrdna. Želela sam da budemo svesni zašto je takva – jer je nevoljena, zaboravljena, usamljena. Ona je prototip moje generacije”, ocenila je Jelena V. Đukić,  u ulozi ćerke.

“Veliki je to mazohizam. Išao sam od toga da ako je već  pobegao iz te kuće i zatim se vratio u horor u kome su majka i sestra monstrumi, mora da shvati da je jedini način da bude bolje, da on umre. Jan je sin, ali i muž. Veliki je fokus na porodici, a tu je suština, rekao je Petar Novaković u ulozi sina.

“Marija je najtrpniji lik u celoj drami, neko ko je ni kriv ni dužan doživeo stradanje. Sve što želi je da popravi stvari zbog predosećaja. Oseća da nešto nije u redu i da treba da se vrate kući. Taj predosećaj je nama ženama porodično nasleđe, nasledile smo brigu i strah da će nešto pogrešno da se desi muškarcima koji su odlazili s nadom da će nešto da poprave. Kod nas se to ciklično ponavlja. Nadam se da neće zauvek”, rekla je Radmila Božović u ulozi snahe.

Publika je komad “Nesporazum” ocenila najnižom ocenom do sada, a poslednje festivalske večeri ansambl Ateljea 212 iz Beograda izvešće komad “Otac” Florijana Zelera u režiji Paola Mađelija.