Neko sa ovakvim imenom sigurno potiče iz glumačke porodice?
Moja majka je Gordana Tasić, pozorišna glumica. Rođen sam u Kragujevcu gde je i nastao prvi teatar u Srbiji na čijem je čelu bio Joakim Vujić. I ja sam postao glumac, tako da se sve to nekako preklopilo.
Diplomirali ste glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi prof. Biljane Mašić. Dobili ste niz značajnih priznanja na početku svoje glumačke karijere. Kao mlad glumac postali ste i deo kolektiva Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Član sam ovog ansambla poslednjih šest godina, deo sam tih mladih snaga i uživam u tom radu. Lepo je biti deo tog tima. Divno je što svi brinu o nama, o našim problemima i dilemama i meni je to neka vrsta produžetka fakulteta. Upravo spremamo predstavu „Limeni doboš”, po tekstu Gintera Grasa, u kojoj igra samo mlada ekipa i to je nešto u šta ja verujem i radujem se premijeri koja je zakazana za početak decembra. Igramo mnogo, to su predstave „Mnogo buke ni oko čega”, „Natan Mudri”, „Gubitnik”, za koju sam sad dobio nagradu za najboljeg mladog glumca u Banjaluci. Na Festivalu u Užicu sam dobio „Ardaliona” za najboljeg mladog glumca, za predstavu „Korešpodencija”, pre pet godina. Povodom obeležavanja 75 godina postojanja JDP-a, postao sam i laureat nagrade „Nebojša Glogovac” za igru u predstavama „Edip” i „Tit Andronik”. Ovde igram slugu, a tamo cara i to je lepota ovog poziva, da u isto vreme igrate dve dijametralno suprotne uloge. Kad napravite nešto neobično, primete vas i dobijete nagradu.
Kako je izgledala saradnja sa Vitom Tauferom, rediteljem?
Vito Taufer je otpočetka imao svoju ideju koja je bila jedinstvena i stilski neobična. Znao je šta hoće od nas i umeo je da nas usmeri ka tom putu i pored svih naših lutanja. Na početku smo brinuli ko će da gleda antičku tragediju, ali uspeli smo da nađemo pravi način da ova predstava „Edip” komunicira sa publikom i postane jedna od najvećih pozorišnih hitova u poslednjoj deceniji. Vrlo je važan jezik koji nije uprošćen, niti banalan, a opet je potpuno razumljiv široj publici, kao i to što smo svi našli svoju liniju i funkcionisali kao deo jedne matice.
Oprobali ste se i na filmu?
Igrao sam u horor filmu „Vampir” kojeg je radio jedan mladi reditelj i to je film koji se sad provlači kroz medije. Radio sam sa našim rediteljem Slobodanom Šijanom film „Budi bog s nama”, čija se premijera tek očekuje.
Rekla bih i da si društveno angažovan i da nemaš problem da govoriš u javnosti o zabrinjavajućem uticaju politike na umetnike.
Uticaj politike je strašan zato što ubija slobodu. Ovde se svaka sloboda osuđuje i ne samo osuđuje, nego, čak, i kažnjava, a to je potpuni opozit prirodi čoveka. Glumci se oglašavaju zato što su inače u javnosti, a još više zbog svoje osetljivije umetničke prirode. Ne bih rekao da smo samo mi u problemu, jer je došlo da tačke da se pominju i naše porodice i tu je pređena granica između poslovnog i ličnog, pa svi moramo da reagujemo.
M. Petrović
Foto: N.K..
Bilten 28. JPF-a
