Početak razgovora za Bilten JPF-a, glumica Branka Trlin, kojoj je uloga u „Blue Moon“ – u drugo učešće na JPF-u posle „Metamorfoza“, iskoristila je priliku da govori o tome kako smo se od osamdesetih godina na ovamo zatvorili u svoje ljuske. Okrenuti smo sebi, a nismo otvoreni stvarima i ljudima koji su nam u neposrednoj blizini.

-Sredina osamdesetih u Zagrebu su bile neuporedivo bolje. Bitno je i to što sam ja tada bila mlada, a kada smo mladi sve je puno bolje. Realno gledano u ono vreme u Zagrebu, ali i u celoj Jugoslaviji, studirali su mladi iz svih nesvrstanih zemalja. Danas toga nema. U gradovima su se govorili svi mogući jezici, danas samo engleski, možda i više nego hrvatski. Danas nam samo dolaze turisti, posećuju muzeje, građevine, zanimljivosti, ali to nisu ljudi koji žele ostati kod nas i sa nama graditi neke dublje kontakte. Oni dođu, vide i odu. Tako da otvorenosti nema. U tom smislu osamdesete su bile mnogo drugačije, sa mnogo empatije se živelo nego danas. I mislim da se takve stvari nikada neće vratiti, kaže Branka Trlin.

Bogdan Damnjanović, JPF Bilten