Kroz priču o tri generacije građanske aristokratske porodice Medaković pratimo istoriju Srbije između dva rata (od 1925 do 1945) i njeno suočavanje sa identitetom. Stevan, odrastao uz oca Milutina, strogu dadilju i epske pesme, odlazi na studije u Englesku gde se zaljubljuje u zelenooku Engleskinju Elizabetu, ženi se i dobijaju sina Mihajla/Majka. Kulturološke razlike su nepomirljive, ali najveće će poneti sin Mihailo koji se priključuje partizanima i gine, što je ujedno i krah porodice Medaković.

“Početna ideja je pošla od Selenića, od potrebe da pričamo o svom nasleđu i našoj balkanskoj, srpskoj, večnoj raspolućenosti. Fokus kod Selenića je posmatranje toga kroz nukleus porodice. Hteo sam da sve tri generacije svedoče trenutku, da oni koji su nam nešto ostavili u nasleđe budu tu i sve vide. Sa tom intervencijom se otvorio veći deo predstave, jer su u pitanju tri ideologije. To je napravilo novo učitavanje u kom je sve življe i savremenije, ali ne dnevno aktuelno, već nešto čemu svedočimo stotinama godina”, ocenio je Veljko Mićunović, reditelj predstave.

Kroz celu predstavu likovi se suočavaju sa festivalskim pitanjem Šta misliš o svom ocu, sa nepripadanjem, netolerancijom, nesnalaženjem, političkim (ne)prilikama. Predstava se završava potresnim monologom Vidosava Prokića koga igra Nikola Ristanovski, u kome govori o svojoj potrazi za mrtvim sinom. U toj potrazi nalazi samo tuđe sinove, pa i riđokosog Mihaila Medakovića.

“To je monolog koji ima snagu Prijamovog govora na Zidinama (kada kralj Troje Prijam moli helenskog junaka Ahileja da mu vrati telo mrtvog sina Hektora,prim.prev). Uglavnom to su neke istine koje nas se tiču, vangranične, vanvremenske kao i naziv „Očevi i oci“. Želim da istaknem da ovde postoje i žene kao ličnosti, što je jako retko u dramaturgiji i mislim da je to dobra ideja za naredni moto festivala- Šta mislimo o ženi? Jer, ovo šta mislimo o očevima i ocima ne pomaže nam mnogo“, rekao je glumac Nikola Ristanovski.

U razgovore nakon odigrane predstave uključio se i reditelj Branko Popović, kome je pisac Slobodan Selenić predavao. “Boba je bio Evropljanin kada mi nismo znali šta to znači, jedan od vodećih intelektualaca. Uvek je govorio da Srbija mora da bude evropska država i da mora da napreduje da bi bila deo Evrope“, rekao je Popović.

Publika je „Očeve i oce“ ocenila sa 4,63, a šesta predstava koja će biti izvedena na Festivalu je „Nesporazum“ Alberta Kamija u režiji Damjana Pejanovića i izvođenju glumaca Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice.