Приказивање чланака по тагу Intervjui

Promocija knjige : Kako je Frojd postao Frojd, autora Adama Filipsa, predstavljena je u okviru pratećeg programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda” u Narodnoj biblioteci Užice.

Knjigu sa engleskog prevela je Nada Donati, a izdavač je je Clio, 2022.
O knjizi su govorili: Nebojša Bradić, dr Snežana Damljanović i Zoran Hamović.

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=uvFP2LqKrB0{/youtube}

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=pf1q7zJil-o{/youtube}

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=LXstiya6AlE{/youtube}

U okviru pratećeg programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala, u Narodnoj biblioteci Užice predstavljena je monografija Snežane Kovačević pod nazivom “Tihi majstor velikog umeća”, priređivača Zorana Jeremića.

Zoran Žeravčić iz Udruženja “Kolektiv Užice”, koje je uz podršku Biblioteke “Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine izdavač monografije, podsetio je na bogatu biografiju kostimografkinje užičikog Narodnog pozorišta Snežane Kovačević.

“Zoran je prikupio 15-tak tekstova poznatih pozorišnih radnika koji su napisali svoje impresije o Neni Kovačević. To su Aleksandfar Lale Milosavljević, Nebojša Bradić, Miodrag Tabački, Branko Popović, Aleksandar Lukač, Kokan Mladenović, Slavenko Saletović, Slobodan Ljubičić, Anderea Paćoto, Nemanja Ranković, KatarinaVražalić, Majkl Divajn, Slobodan Šuljagić, Miodrag Miki Damjanović, Nikolaj Koljada i Svetislav Basara. Tu je kompletan spisak predstava za koje je Snežana uradila kostime u užičkom pozorištu, ali i još 15-tak pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosnii Hercegovini, zatim njene samostalne izložbe, kao i nagrade koje je dobijala za svoj rad. Pored ostalih priznanja ona je osvojila jednu nagradu i na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu koji se održava u Užicu”, rekao je Žeravčić.

Trend u srpskom teatru je da pozorišta nemaju stalne kostimografe, kao što je to 40 godina bila u užičkom pozorištu Snežana Kovačević, rekla je na promociji monografije profesor doktor Tatjana Dadić Dinulović.

“Stalnog kostimografa imaju pojedina beogradska pozorišta, ali je to u unutrašnjosti veoma retko. Stalni kostimograf ili scenograf u pozorištu je osoba koja učestvuje u građenju identiteta jedne pozorišne kuće, To je neko ko taj identitet čuva i brine o važnom segmentu pozorišta, a to je fundus. Stalni kostimograf čuva sećanje ili trag na predstave koje su se desile kroz vreme. Zahvaljujući kostimima u fundusima se može videti šta je pozorište radilo i koliko je to vredno.”

Priređivač monmografije Zoran Jeremić, podsetio je da je Nena Kovačević, nakon svoje karijere u “Tarateksu” u Bajinoj Bašti, došla u užičko pozorište u trenutku kada se u Užicu osvajao jedan novi kulturni prostor, koji je bio iniciran upravo iz pozorišta.

“U pozorištu je bio epicenter tih događanja, i naravno da je ondašnji upravnik koji je kumovao njenom dolasku, bio jedna od važnih ličnosti tog vremena. I ne samo Snežana, već i glumci koji su radili u tom trenutku, Basara je pisao tada najbolje stvari, mnogi slikari su se vratili u Užice. To je bila sjajna klima, i deo te priče bila je Nena.”

Kostimografikinja užičkog Narodnog pozorišta Snežana Kovačević, istakla je da je Zoran Jeremić insititirao da u knjizi budu i skice i fotografije kostima, kao i fotografije iz predstava.

“Zahvalna sam sadašnjem upravniku Zoranu Stamatoviću i kolegama iz pozorišta što su ti kostimi sačuvani, što su svi fotografisani. Strašno mi je kada vidim bačene kostime i da se to ne čuva. Nisam uvek mogla da utičem, ali mi je bilo veoma važno da se sačuvaju ti kostimi,” rekla je Snežana Kovačević.

Trećeg dana 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala, u okviru pratećeg programa, na maloj sceni užičkog pozorišta održan je Javni čas: Osnovne i master studije pozorišne režije, namenjen srednjoškolcima i studentina.
Čas je održala docentkinja dr um. Snežana Trišić, šefica Katedre za pozorišnu i radio režiju, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. 

Drugog dana 27. JPF u okviru pratećeg programa u Narodnom pozorištu Užice otvorena je izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata".

Autori ove izložbe su: Jelica Reljić, Aleksandar Marković i Nikola Adžić, a saradnici Petar Rosić, Dušan Guteša, Darko Pačvara, Darko Opalić i Anja Vulić.

Izložba „Meša Selimović-izbor dokumenata „realizovana je u organizaciji Državnog arhiva Srbije i Instituta Andrićgrad i predstavlja izbor arhivskih dokumenata o Meši Selimoviću iz fondova i zbirki Državnog arhiva i Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti i pojedinih dokumenata iz drugih ustanova.

Na izložbi su predstavljena dokumenta koja naglašavaju neke od najznačajnijih perioda iz života čoveka koji je obeležio srpski 20.vek u književnosti.

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=_JItviijA-s{/youtube}

U holu Narodnog pozorišta otvorena je dvadeset šesta izložba užičkog fotografa i hroničara Jugoslovenskog pozorišnog festivala Radovana Baje Vujovića. Ova izložba je stalni sadržaj Pratećeg programa Jugoslovenskog pozorišnog festivala. Ustaljena praksa je da fotografije krase hol pozorišta sve do naredne postavke, a ovom prilikom publika je mogla da vidi fotografije nastale na prethodnom, 26. JPF i da se seti predstava koje su gostovale i takmičile se za Ardalione.

"Svaki festival se prati, ovo je 27. festival po redu, od početka pratim sve predstave, s njima pravim izložbu svake godine za prethodni festival. Svaki novi festival, novi izazov, nove fotografije. Ostale su u sećanju neke predstave, glumci, scenografije, svetlo… Ali se trudim pre svega da sa nekoliko fotografija pokažem suštinu te neke predstave, da ljudi koji su gledali, i koji nisu gledali, steknu neki utisak o samoj predstavi", kaže Vujović.

Svima su leptirići u stomaku dok ovo gledaju. Ovo je kod nas hit predstava i rado je gledaju, mada uvek ima tih pitanja zašto se ponovo priča o ustašama i o partizanima, kaže glumac Filip Detelić koji igra Srbina u predstavi „Blue Moon“ Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba.

Ograničenja su nama nametnuta spolja. Ono dečije u nama je izvor iz kojeg stvaramo pozorište. Taj izvor je nepresušan, a mogućnosti neviđene, kaže glumac Rakan Rushaidat.

Svako ima mogućnost da stvori svoj svet, a moj svet je umetnost. To je za mene prostor slobode i nisam spreman na kompromise, kaže Damir Karakaš, pisac komada “Blue Moon”.Čitanje nas čini ljudima. Teško mi je kada šetam Zagrebom i vidim ljude koji su puni neke unutrašnje praznine. Ljude do kojih mi je stalo, ali i druge, uvek volim da upozorim da ne dozvole da im se u očima vidi svaka nepročitana knjiga, kaže Karakaš.

-Junak našeg doba zasigurno je mali čovek. Svi ovi ljudi koji su večeras gledali ovu predstavu su junaci.
Veoma mi je drago da postoje ovakvi festivali da se možemo okupiti. Na JPF-u sam drugi put i vrlo sam počastvovana prijemom ovde, publikom i ovim razgovorima o predstavi, koji su jedinstveni samo za vaš festival. kaže glumica Branka Trlin.

Kao i svuda u regionu najmanje novca se izdvaja za pozorište, za kulturu. Mi smo nekako uvek zadnja rupa na svirali, a uvek smo najglasniji i najbolji ambasadori, kaže Maja Izetbegović.

-To može biti najobičniji čovek sa ulice. Pa svi smo mi junaci ako znamo zašto ustajemo. Pa to bi moj Mika Antić najbolje odgovorio kroz stihove „ ja uopšte mnogo volim da se igram ludosti….ja nisam za okretanje, ja sam za izokretanje. Kad ste vi zveckali zubima ja sam zvezdama zvonio“, kaže glumacMiodrag Miki Trifunov.

-Publika koja dolazi u pozorište je junak našeg doba, ali treba je dovesti više. Ovo je jedan divan prostor koji oplemenjuje, u kome se razmišlja, u kome se oseća, gde se energije i emocije direktno razmenjuju. Ta publika koja dolazi želi nešto da doživi, da se promeni, da se zapita. Svuda je oko dva posto konzumenata kulture. Moramo i mi umetnici dosta da se potrudimo da privučemo publiku. Jer kultura je dostupna svima, kaže glumac Ermin Bravo.

Probaćemo da nastavimo sa predstavama poput „Kavkaskog kruga kredom“, da se oslanjamo na estetiku Paola Mađelija i videćemo da li je to moguće, jer je Mađeli jedinstven, kaže glumac Ermin Sijamija.

Sramotno je to što nije pružena mogućnost mladim glumcima da rade. Onda imate situaciju da oni odlaze u inostranstvo, šamaraju tanjire po restoranima, a završili akademije, bili briljantni studenti. Ne znam šta će biti i kako će biti ako se ovakav trend nastavi, kaže Saša Torlaković, glumac i umetnički direktor NP Sombor.

-Prošle godine smo ovde bili sa predstavom Kad je Sombor bio Holivud, Kokana Mladenovića i na našu radost opet smo u Užicu. Ne možemo da kažemo da očekujemo nagrade ali se to prosto nameće jer je Tartif od svoje februarske premijere osvojio već 20 nagrada. Najvažnije je svakako, kako će publika da primi predstavu. Inače, ja jesam taze direktor ali nisam taze u ovom pozorištu. Moj stav je da tu dosta stvari dobro funkcioniše i nema razloga menjati ih. Cilj mi je da nastavimo u istom pravcu u kome idemo decenijama, kaže Bojana Kovačević, direktorka NP Sombor.

Za JPF Bilten reditelj Igor Vuk Torbica govori o inscenaciji "Tartifa" u kojoj je Dorina jedan od glavnih likova i zašto nije išao do kraja i napravio predstavu koja bi se zvala „Dorina“?
-Bez obzira na to što se mogu složiti sa tim da je ona jedan od centara cele predstave, ipak je Tartif mesto koje je, nažalost silom prilika, nametnuto kao tema i na kome se seku svi interesi i volje te grupe koju gledamo. Vreme je da lociramo probem, a heroji će nam se pokazati. Zato ostaje Tartif da svetli u mraku, a mi moramo da kažemo: “Ljudi, imamo veliki problem, a ne heroja“.

-Ima ih mnogo. Primetićete da baš ne prolaze dobro. Prolaze kao „bosi po trnju“. Ali baš zbog toga bi trebalo da ih čuvamo. Marija Lukić je junak našeg doba, čovek koji je završio u zatvoru kao „uzbunjivač“ je junak našeg doba! Dakle, postoje ljudi koji su dovoljno hrabri da ustanu i da dignu svoj glas protiv očigledno pogrešnog. A mi ćemo biti onoliko junaci, ili onoliko suprotno od toga, koliko budemo umeli da negujemo baš takve ljude, kaže glumica Hana Selimović za JPF Bilten.

U okviru pratećeg programa 24. JPF, na Maloj sceni NP Užice predstavljen je serijal autorke Olivere Milošević „Teatrologike“, koji se emituje na RTS-u. - Ima logike da nova sezona serijala „Teatrologike“ bude predstavljena baš na JPF, jer svi moji sagovornici imaju veze sa ovim festivalom. Neki su učestvovali, mnogi dobili nagrade, priznanja i ostavili snažan trag na Festival i publiku - kaže autorka serijala.

Kroz čitavu našu noviju istoriju vrtimo se poput glupog psa, koji juri sopstveni rep, kaže reditelj Kokan Mladenović

Ko je junak vašeg doba?

- Moja majka! Ona je nesretno izgubila život u ratu. Majke su junaci inače, sve majke. Kažu da su dvije najspominjanije riječi od starogrčke književnosti na ovamo: majka i sloboda. Majka je junak i u predstavi "Sjećaš li se Doli Bel" i našeg doba, kaže glumac Emir Hadžihafizbegović.

Mi smo generacija koja je potpuno drugačije gledala na junake, na svet oko nas. Bili smo veći entuzijasti, hteli smo da pokrećemo stvari. Ja sam nekad želeo da učestvujem u svim kulturnim zbivanjima, da igram u predstavama, da stvaram, da pokrećem svet, kaže glumac Mirsad Tuka.

Provokacije treba ostaviti za neka druga mesta. Pozorište treba samo da pokaže i ukaže prstom na neke stvari koje bi eventualno trebalo promeniti, kaže Irfan Mensur za Bilten JPF-a

Jedino lik koji igram pokušava da spase ono što se spasiti može u tom mraku i užasu, dok ostali likovi padaju sve niže i niže, kaže glumica Jelisaveta Seka Sablić.

Svoju misiju, u ovom srednjem dobu, vidim kao nastavljača neke svojevrsne baklje koju je zapalio Milivoje Živanović, preuzeo Ljuba Tadić, Bata, Pera, Mira, Olivera.... i onda se nadam da će već neko iz moje generacije prebaciti tu baklju na sledeće generacije, kaže za Bilten JPF-a jedan od naših najboljih i najangažovanijih glumaca srednje generacije, Dragan Mićanović.

Pozorište zahteva ozbiljnu posvećenost, disciplinu, mnogo odricanja, a to znači svakodnevne probe. Zato je svima, a posebno mladim glumcima, sve teže, kaže Marko Janketić

Druge festivalske večeri užička publika imala je priliku da gleda predstavu „Lorencačo“ JDP-a, za koju kritika između ostalog kaže da su u njoj angažovani trenutno najtraženiji domaći glumci. A jedan od njih je i Milan Marić, koji je do sada imao tri uloge na JPF-u u predstavama: "Zoran ĐinĐić"(2012),  "Priča o Vojniku"(2016) i "Zašto je poludeo gospodin R?" (2018).