-Bilo mi je zanimljivo da slušam o tom svetu, a ljudi su nam dolazili na probe i pričali o tome, ti nekadašnji rokabiliji. Ja sam znao samo o Elvisu i čini mi se da sam se dobro snašao u tom plesu na sceni. Verovatno su uživali u to vreme u Zagrebu, sigurno je bilo i tuča i agresivnosti ali verovatno ne tako krvoločnih kao u moje vreme.

O ulozi Miloša, od milja zvanog Džimi koje menja u Viktor zbog nadolazećih raznih vremena Detelić kaže:
U prvi mah mi je bio neshvatljiv taj strah, zar te neće ta sredina u kojoj si rođen zaštiti? On je ostao tu jer je to jedino zašta se mogao vezati, čak i kad su roditelji otišli za Beograd. I to je neka neverovatna hrabrost.

Kako bi izgledala ova drama da nema tog smeha koji je lekovit u ovako teškim temama?

-Fućkaj dramu na kojoj se ne zasmeješ bar tri puta i fućkaj komediju u kojoj se ne zapitaš nad sobom. Te teške delove bi teško i nosili da nema u pravom trenutku tog duhovitog dela i muzike, pa se lakše taj mrak podnosi. Taze su ovo teme i nikom nije svejedno dok gleda, i u Zagrebu i ovde. Svima su leptirići u stomaku dok ovo gledaju. Ovo je kod nas hit predstava i rado je gledaju, mada uvek ima tih pitanja zašto se ponovo priča o ustašama i o partizanima. Kazalište je tu da propituje sve teme, zašto bi bežali od toga? Treba tražiti razloge i uzroke zašto se nešto dogodilo da se nikad više ne ponovi. Bilo bi divno kada bi se zbog kazališta ljudi koji se pitaju, stvarno zapitali šta smo hteli da im poručimo. Ti ljudi na žalost i ne dolaze da gledaju predstave, verovatno čuju da je tamo neki ansambl nešto rekao ali to se brzo raspline.

Ko su junaci našeg doba?

-Sportisti kao Prosinečki, Boban Šuker. Pa ja sam ta generacija! Imao sam sreće da me politika nije puno dodirivala. Kada sam odrastao počeo sam razvijati svoje stavove o svemu.

Mirjana Petrović, JPF Bilten