Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak mog doba: Veliki u poslu, neponesen u životu

21 okt

Svi junaci mojih kolega koji su vec odgovorali na ovo pitanje su na neki način i moju junaci… Svako častan i pošten koji se u ovom ludom vremenu bori za život dostojan čoveka, a da ne gazi samoživo preko drugih... I „mali“ i oni koji su veliki u svom poslu, a neponešeni u životu... i ima ih još uvek oko nas...

Iz daljine mnoge stvari se ne mogu najbolje videti, niti se o njima suditi, pa prilika da zimus provedem poslovno par dana na Kosovu pomogli su mi da neke stvari sagledam drugačije...

Poseban utisak na mene je ostavila energična, preduzimljiva i pravična protinica Svetlana Stević, predsednica humanitarne organizacije eparhije raško-prizrenske „Majka devet Jugovića“ pod čijim okriljem već skoro dve decenije rade narodne kuhinje za više od 2000 korisnika na Kosovu i Metohiji, nastojeći da kuhinje budu samoodržive...

Istinski junak za mene je i Igor Jurić, koji se izdigao nad svojom nesrećom, čineći sve da se više nikada nikome ne dogodi tragedija kakva je pogodila njegovu porodicu. Svi smo sa zebnjom danima iščekivali vesti o petnaestogodišnjoj Tijani i možda bi sve drugačije bilo da je više učinjeno da se drugačije reaguje u ovakvim situacijama. Igor kaže „svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji čine zlo, već zbog ljudi koje ne čine ništa da se zlo ne dogodi“!!!


Činimo dobro! Možda naivno verujem da će se dobro dobrim vratiti, ali verujem, kaže Natalija Vidić, novinarka Radio televizije Srbije.