„Ne znam da li postoji nešto ekstremnije od demencije. Čovek više nije ono što je bio. Šta je to što nam je dalo svest i ko nam je oduzima? Gubivši svest, pamet, prestajemo da budemo ono što smo bili. Svako ima svoju ličnost, a ta bolest je čoveku oduzima. Šta on postaje posle toga, kakvo biće? Radili smo na tome da se vidi da je on duhovit, vispren, brz, ali da to više nije on“, kaže Voja Brajović koji igra naslovnu ulogu.

Radnja komada je koncipirana da se gleda iz očiju Andreja (oca) i sve što publika vidi je njegova istina, što ne znači da se stvarno dogodila.

„Ne znam da li je Laura deo problema ili deo rešenja, ali znam da je bljesak u kojem vidi svoju pokojnu kćerku. Mislim da bi u realnosti mogla  biti, recimo, medicinska sestra, koja ga jako podseća na ćerku kada se smeje. Upravo taj osećaj prepoznavanja i veza koju osetiš kada sretneš nekoga koga ne poznaješ, a učini ti se poznatim, za mene su najlepši deo njihovog odnosa. Paolo je želeo da budemo svesni da smo mi deo toga što Andrej vidi, a to dozvoljava male iskoke u rešenjima, poput mog prenaglašenog smeha. On je više nešto što odzvanja u njegovoj glavi, nego nešto realistično“, kaže Isidora Simijonović koja igra negovateljicu.

Smeh često odzvanja u publici zbog Andrejevih opaski, a jedini ko se ne smeje ni jednog trenutka je ćerka Ana.

„Ona doživljava gubitak koji nije iznenadan. On je strašno postepen. Činjenica da ste svesni da gubite osobu do koje vam je stalo, a potpuno ste nemoćni da na to utičete dovodi do rastrzavanja. Ono je paralela njegovom rastrzavanju svesti“, ocenila je Hana Selimović o ulozi ćerke Ane.

„Pjer je druga strana koja razvlači Anin lik. To je svesna sebičnost. Često su govorili da je moj lik odvratan, ali mislim da nije. Ono što on radi jeste surovo, ali Pjer vidi da je Ana u vrtlogu iz kog ne može da izađe sama. On zauzima agresivniju poziciju, podseća je da oni imaju svoj život i da postoji institucija koja može brinuti o njenom ocu. Stavlja joj do znanja da neće biti lošija osoba ako prihvati tu opciju. Surovo je i upravo zato to može da kaže samo neko ko nije deo porodice, neko ko nije toliko emotivan kao Ana“ ocenio je Marko Grabež o ulozi ćerkinog prijatelja.

U komadu igraju još Ivan Mihailović i Dragana Varagić, a veliki udeo ima muzika koju uz grupu „Koikoi“ (u čijem je sastavu Marko Grabež) izvode i glumci predstave „Otac“.

Publika je predstavi dala ocenu 4,74 i njom je spuštena festivalska zavesa, a nagrade Ardalion u 9 kategorija, donete po odluci stručnog žirija, biće uručene na matičnim scenama dobitnika.