Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak mog doba: Publika

11 nov

-Publika koja dolazi u pozorište je junak našeg doba, ali treba je dovesti više. Ovo je jedan divan prostor koji oplemenjuje, u kome se razmišlja, u kome se oseća, gde se energije i emocije direktno razmenjuju. Ta publika koja dolazi želi nešto da doživi, da se promeni, da se zapita. Svuda je oko dva posto konzumenata kulture. Moramo i mi umetnici dosta da se potrudimo da privučemo publiku. Jer kultura je dostupna svima, kaže glumac Ermin Bravo.

Koji žanr živimo?

-Živimo sve žanrove. Neko stavrno živi tragediju. Neko živi potpuni teatar apsurda. Neko građansku dramu. Neko sapunicu. Tako da su danas u životima zastupljeni svi žanrovi. Ali svaki je nekvalitetan. Nekvalitatan život živimo. Pozorište i postoji da nam pokaže ogledalo našeg života, ma kakvo god ono bilo. Nekad nam je lik u njemu deformisan. Ali opet najbolje detektuje probleme.

Profesor ste na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Da li i koliko se današnje generacije razlikuju od predhodnih?

-Vrlo su male razlike. Iako bi se očekivalo da sad kažem da je vidna razlika, jer ovi novi klinci su odrasli u drugačijem vremenu, vremenu tehnologije, interneta, društvenih mreža. To su momci i devojke koji su senzibilni, koji imaju talenta za glumu. Otvoreni su emotivno, čulno, intelektualno su prisutni i sa svojim kolegama razgovaraju otvoreno. To se nije promenilo i nikad neće. Sada vodim generaciju koja je prva godina i oduševljen sam njima. Sve im je dostupno, sve informacije, ali ih to ni malo ne lišava empatije, ni emotivnog angažmana, ni pripreme, znatiželje, obrazovanja. Možda se to dešava samo u mojoj grupi, ali moram reći da sam veliki optimista kada pričamo o mlađim generacijama.


Bogdan Damnjanović, JPF Bilten