Nazvana epistolarnom komedijom, jer se Pekićev tekst (četvrti tom Zlatnog runa) u Mihizovoj dramatizaciji sastoji od pisama koje članovi familije Njegovan upućuju jedni drugima, bio je izazov i za glumce i za publiku. Glumci su praktično izgovarali prepisku sa ostalima i na osnovu nje su se shvatali odnosi i problemi u toj imućnoj cincarskoj porodici polovinom XIX veka..
-Bavili smo se odnosima šta je sa porodicom danas, šta je bilo pre trideset godina i tu smo našli razlog zašto ovo delo postavljamo nakon toliko godina. I danas se bavimo pitanjima ženskih prava, da li su bitne žene, zašto su bitne i zato Milica uzima sebi pravo da ne bude samo mudrica, već i kaćiperka, da ima drskost i bezobrazluk da reaguje, kaže Anica Dobra u ulozi Milice, snaje Simeona Njegovana, Lupusa koga nadahnuto igra Branislav Lečić.
U središtu komada su odnosi i poslovi u porodičnoj firmi, deda koji je glava porodice i priprema unuka da vodi posao preskačući sina (Slavko Štimac) koji nema takvih ambicija, i snaju (Anica Dobra) koja ima ambicije. Unuk (Joakim Tasić) predano i znalački radi u firmi sve dok se ne zaljubi u cirkusku igračicu i konjokrotiteljku (Jelena Stupljanin).
- To jeste priča o mladom Simeonu koji je školovan da vodi firmu, a koji je zarobljenog uma i ne shvata ni prednosti ni mane toga.Jedino što mu duša govori je čežnja da oseti slobodu u koju odluta sa Julijanom Tolnaj. Deda to zna, razume ga, i to jeste divna Pekićeva priča o razumevanju, jer on iz razumevanja i poznanja potrebe za slobodom dovodi ga u red, tako što ga privede ponovo u građansko društvo, svestan da možda treba da primeni i radikalna sredstva. Ali, deda čuva nešto što smatra vrednim, a to su porodica i država, što je međusobno povezano. Pekić nas upravo svojim perom podseća na to šta je važno u životu, kaže Branislav Lečić.
U komadu se spominju i neke autentične ličnosti sredine XIX veka u Srbiji poput Ilije Garašanina, a koje kroz više uloga igra Branko Vidaković, ali i svako od članova porodice predstavlja čitavu plejadu ljudi kakvi su u to vreme postojali.
-Hadžija je rođen u pogrešnoj porodici. On je od onih ljudi koji je postao pobožan kroz knjige, intelektualac. To što je u pitanju period pre 150 godina nema nikakve veze, sve je isto i danas i ja čak poznajem takve ljude, kaže Slavko Štimac.
Dugim aplauzom publika je pozdravila ansambl „Zvezdare teatra“ i komad nagradila visokom ocenom 4,36. Druge takmičarske večeri XXIII JPF nastupaju glumci Narodnog pozorišta Sombor autorskim projektom Kokana Mladenovića „Kad bi Sombor bio Holivud“.
Slađana Vasiljević
