- Svaka država želi da stvori idealnu sliku o sebi i to je, od rane renesanse do današnjih dana, normalna stvar državne propagande. U to ulazi i vizuelni prikaz koji svaka država o sebi stvara. Državna umetnička kolekcija (DUK) Dvorskog kompleksa u Beogradu osnovana je kada i sama Kraljevina Jugoslavija 1. decembra 1929, a poslednje delo otkupljeno je 1978. Najzaslužniji za njeno stvaranje su kralj Aleksandar i knez Pavle, koji je bio istoričar umetnosti, kolekcionar sa znanjem i kontaktima ključnim da bi neka od značajnih dela ušla u prvu državnu kolekciju. Veliki korpus dela su neka od najboljih ostvarenja čuvenih jugoslovenskih autora Ivana Meštrovića, Franca Slane, Vlaha Bukovca, Marka Čelebonovića, ali i najznačajnijih evropskih umetnika koji su stvarali od 15. do 19. veka, kaže dr Todorović i objašnjava:

-Dela sakupljena pre II Svetskog rata trebalo je da označe dva lica te države: državu u nastajanju koja ima prebogatu kulturnu istoriju i da, iako je tek nastala, pripada kulturnom evropskom prostoru kome pripadaju dela iz evropske zbirke. Tako su se u kolekciji našla dela Nikole Pusena, Gaspara Digea, Nikole Šaprona i drugih velikih umetnika koja označavaju različita područja evropske kulturne istorije kao što su: Honde Koter (predstavnik flamanske umetnosti), Palma Vekio, Lićinio, Karlo Kaljari (predstavnici italijanske umetnost), imamo Aleksandra Roslina (Šveđanina poreklom sa istorijom rada portretiste na ruskom dvoru), Franca Zavijera Vinterhaltera itd. Svi oni treba da pokažu da je Jugoslavija, iako zvanično proglašena 1929, kulturno- istorijski prostor koji je uvek pripadao evropskoj kulturnoj istoriji. Ta umetnička dela na zidovima jugoslovenskog dvora činila su ga sličnim dvorskim kompleksima u Beču ili Rimu. Sa druge strane dela najboljih jugoslovenskih umetnika simbolizovali su zemlju sa vrhunskom kulturnom politikom i dometima. Kolekcija je sada zatvorena, nema više akvizicija, ali nije više zatvorena za javnost kao nekada. Može da se obiđe preko Turističke organizacije Beograda svakog vikenda između aprila i oktobra zato što, na žalost, zbog jako loših uslova tokom zime dela moraju da se povlače, kaže prof. dr Todorović.

Likovna zbirka sadrži 338 dela, a ona su sačuvana i u posebnom katalogu objavljenom 2014. u izdanju Platoneuma iz Novog Sada, koji uz prof. dr Todorović potpisuje i Biljana Crvenković. Državna umetnička kolekcija Dvorskog kompleksa u Beogradu sadrži i brojna dela primenjene umetnosti čija je obrada u toku.
Slađana Vasiljević