„To su bile igre na život i smrt. Ljudi su znali sve junake i njihove priče, ljutili su se, plašili, sa scene navijali su vođeni strastima koje su gledali ispred sebe. Tako je bilo i sa Šekspirom. Publika je ulazila izlazila, jeli su, dobacivali glumcima.Tada je vladala maksima da umetnost treba da pouči, razonodi i uzbudi. Mnogo je to davno bilo, a pozorište je, po mom mišljenju, ostalo isto i treba da ostane isto. Mašine će biti pametnije od nas sigurno i sigurno će biti bolje. Međutim, mi ćemo u pozorištu uvek plakati, smejati se, ljutiti i svaki put doživljavati preobražaj u nekog ko je bolji. Svaki put ćemo se povezati sa dušom sveta i verovati da je život najvažnija stvar i čovek sa svojom jednom jedinom pričom je mera svih stvari koje postoje. Te tako ja i mašinama i svima nama želim srećan početak“, rekla je Milena Marković.