„Ljubav… to je mnogo apstraktno.“ Svoj komad Jelena Kajgo definiše kao komediju. Rekla bih da je on zapravo neodoljivo duhovito napisana tragedija savremenog sveta. Taj savremeni svet prelama se i dešifruje kroz sukob dve generacije koje izgaraju u pokušaju da razumeju taj svet, da se u njemu snađu, da mu se prilagode.
Dramski svet koji kreira Jelena Kajgo i tematski krugovi kojima se bavi u dešifrovanju savremenog sveta i naše bliske budućnosti, za rezultat imaju jedan pravi emotivni rolerkoster. Taj vas rolerkoster voza kao pravi – nekad se smejete iz puke odbrane, a nekad vam se plače da ne biste vrištali.

“ Ono što je neobično u ovom komadu, u odnosu na neku savremenu dramsku literaturu, je to što se ovde svi u suštini vole, i bivši momak, i bivša devojka, ali se samo ne razumeju dovoljno, i pokušavaju da se prilagode onome kuda ide svet. Neko bez mnogo razmišljanja želi da uplovi u taj svet, a neko kao što je mama se tome svetu opire, jer ga ne razume, jer ga se u suštini plaši, i opet nalazi neku toplinu, što je pomalo apsurdno, u nečemu što ne bi trebalo da ima u sebi išta u sebi toplo, a to je ta veštačka inteligencija, je malo apsurdno" rekla Milica Kralj, rediteljka predstave.

"Svi se pitamo, i mladi ljudi se pitaju, šta smo mi napravili sa ovim svetom, i šta ćemo tek napraviti. Ljudska civilizacija napreduje, i sada se pojavljuje nešto što je nama nepoznato, i ta tehnološka revolucija, i budućnost koja je ušla u život kroz ekrane. Sve je to čovek napravio, sve što mi živimo, i što znamo o našoj civilizaciji, i sada se tu još upliće i religija. Ovaj komad je neki bliski futurizam, tu se koprcaju ljudi koji u sebi imaju nešto ljudsko", istakla je glumica Dara Džokić.

Publika je predstavu Ateljea 212 ocenila sa 4,60.