Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak mog doba se traži

07 nov

Druge festivalske večeri užička publika imala je priliku da gleda predstavu „Lorencačo“ JDP-a, za koju kritika između ostalog kaže da su u njoj angažovani trenutno najtraženiji domaći glumci. A jedan od njih je i Milan Marić, koji je do sada imao tri uloge na JPF-u u predstavama: "Zoran ĐinĐić"(2012),  "Priča o Vojniku"(2016) i "Zašto je poludeo gospodin R?" (2018).


Spadate u grupu, trenutno, najangažovanijih glumaca. Šta je za to potrebno, rad ili talenat?


-Prvenstveno rad. U svakom okruženju ima mnogo ljudi koji su se oslonili samo na talenat, na neku sreću i na puki slučaj da će im se otvoriti stvari. To je nemoguće. Talenat je kao sve nežne, krhke, fragilne stvari. Potreban je ogroman rad da bi se one zaštitile, negovale i da bi mogle da rastu. To vam je kao ljubav. Ti voliš nekoga, zaljubiš se i odjedanput ništa. Tu moraš mnogo da radiš i da se trudiš, da stvoriš nekakve „laboratorijske“ uslove da se sve to razvija i ide u onom pravcu u kom želiš. Ne možemo očekivati da se desi neko malo čudo, jer ono se desi jednom od nekoliko miliona. Mora se promišljati o životu, o sebi. Mora se raditi na tome, misliti o tome. Mora se tome posvetiti. Tako da sve spada u kategoriju rada. A talenat sve to prati i oblikuje se u željenom smeru, kaže glumac MIlan Marić.

U poslednje vreme dosta je dobrih predstava, serija i filmova u domaćoj produkciji. Da li nam se dešava hiperprodukcija?

-To jeste u neku ruku hiperprodukcija. Mada posle perioda kada se vrlo malo radilo ovo je svojevrstan procvat. Sada imamo mogućnost da radimo i treba da radimo što bolje. Jer, treba da podignemo lestvicu za koju smo podigli odlične temelje. Imamo nivo ispod koga ne idemo i sad moramo dalje. U tom pravcu moramo razmišljati.

Za Vas ko je junak našeg doba?

Traži se!

Bogdan Damnjanović, festivalski Bilten

Ceo intervju objavljen je u Biltenu br.3 XXIV Jugoslovenskog pozorišnog festivala "Bez prevoda"