Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

JPF kao utočište i vera u humanost

06 nov

Jugoslovenski pozorišni festival je od početka težio da svojim učesnicima, i umetnicima i publici, pruži neku vrstu utočišta i veru u humanost, pokušavajući da ukaže na sistemsku dehumanizaciju društva, kaže Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i JPFU, citirajući Brehta da “umetnost nije ogledalo koje odražava stvarnost, već je čekić da se ta stvarnost oblikuje“.


-Festival se trudio da se kritički odnosi prema stvarnosti i da selektovane predstave polemišu sa problemima koji nas tište. U trenutku kada su institucije pozorišta ozbiljno ugrožene, ovo je festival koji predstavlja mesto susreta pozorišta iz regiona. U njegovom fokusu je čovek i njegova subverzivnost se ogleda u borbi za očuvanje etičkih principa ljudskosti, objašnjava Ranković.

Uz ocenu da smo svedoci “potpunog beznađa ljudske civilizacije, u kojoj čovek pokušava da se izjednači sa Bogom dobijajući sve slobode, osim onih koje nerviraju bogate“, Ranković objašnjava da su i čovek i društvo frustrirani zbog nedefinisanih i neuspostavljenih novih vrednosti.

“Uprkos ogromnom tehničko-tehnološkom napretku, čovek je izgubljen u svojim htenjima i mogućnostima. Nema Boga, nema vrednosti koje su nesumnjive i sve je podređeno tržištu. Pritisak kapitala stalno se pojačava i dezorijentiše čoveka pokušavajući da ga kupi raznim obmanama, lepo upakovanim i bezočnim lažima i obećanjima o prosperitetu. To je istovremeno i nagoveštaj konačne revolucije čiji cilj je da potpuno potčini čoveka. Takva namera vladajuće manjine postaje sve očiglednija, a istina se guši i zamenjuje se potpuno irelevantnim informacijama. 

Zbog svega toga, otuda i pitanje Ko je junak našeg doba? kao slogan ovogodišnjeg festivala, koji nije nametnut, već je proistekao iz selekcije“, poručio je Nemanja Ranković.

Tekst i foto Nenad Kovačević

Intervju je objavljen u "Novom magazinu".