JF Slider resolving

Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Svetozar Rapajić: O fenomenu muzičkog pozorišta

12 nov

U okviru Pratećeg programa XXIII Jugoslovenskog pozorišnog festivala na Maloj sceni predstavljena je knjiga „Muzičko pozorište kao umetnička sinteza“, autora Svetozara Rapajića, profesora emeritusa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u čijem je izdanju knjiga i objavljena. O delu su govorili prof. dr Ivan Medenica i autor.

Knjiga „Muzičko pozorište kao umetnička sinteza“ popunila je prazninu koja je postojala o fenomenu muzičkog pozorišta, što je uočio Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda i ove godine objavio delo kao sintezu rada profesora Svetoraza .

-Mislim da će knjiga imati veliku čitalačku publiku, jer je ona zapravo sinteza višestrukog i višeslojnog bavljenja muzičkim pozorištem profesora Rapajića kao pedagoga, teoretičara i stvaraoca, pošto je autor režirao operete, mjuzikle i druge žanrove muzičkog pozorišta. Ova knjiga nije istorija muzičkog pozorišta, već ona postavlja pitanje šta je muzičko pozorište i kako ga možemo definisati, da li su to samo već pomenuti žanrovi, ili nešto drugo. Autor razvija tezu da se muzičko pozorište može shvatiti kao sinteza dva toka- nešto što se zasniva na dramskoj radnji i podražavanju života i stvarnosti, a da je drugi tok zapravo tok apstraktnog umetničkog mišljenja, apstraktnih struktura koji odgovaraju muzici. Dramsko pozorište od muzike dobija strogost forme i strukturisanost, a muzički izraz od dramske književnosti dobija životnost, emocionalnost, trodimenzionalnost. Rekao bih da je ova knjiga istorija složenog, dijalektičkog odnosa između muzičkih i dramskih aspekata u pozorištu, kako su se oni kroz istoriju razdvajali, gde je muzika odnosila prevagu u odnosu na dramsko i kako je dramsko odnosilo prevagu u odnosu na muzičko, sa idejom sinteze kao nečemu čemu se teži, kaže prof. dr Ivan Medenica, urednik knjige i edicije Studije pozorišta FDU.

Knjiga počinje tekstom „Umesto uvertire“, da bi zatim autor analizirao Molijerova, Šekspirova i neka domaća dela, među kojima i režije Jagoša Markovića, uspešnog studenta profesora Rapajića. Ljubitelji pozorišne umetnosti iz ovog dela mogu saznati i o pozorištu Pokreta Jovana Putnika, o režijama novosadske Opere ikako na malom prostoru rešiti muzičke zahteve operskih dela, o Muzičkom Pozorištu na Terazijama. U duhu muzičkog dela, knjiga se završava poglavljem „Umesto finala“.

-Fenomen muzičkog pozorišta obuhvata u najvećoj meri kompletnu istoriju pozorišta od pra-rituala i antike pa nadalje, a jedino je građansko realistično pozorište ono koje se od toga odvaja u pretežno govorno pozorište. Sinteza, naravno, podrazumeva spajanje ali ne kao zbir elemenata već podrazumeva da jedan element, npr. likovni element, prostorni element, nešto menja i u dramskoj igri, nešto menja i u doživljaju gledališta, prema njemu se usmerava i muzička komponenta i obratno. Dramska radnja koja je prirodno prepoznatljiva, životna, na nju se primenjuju elementi apstrakne kompozicije kao što je u muzici ponavljanje, gradacija, ritmički crtež, dinamički crtež, tako da nešto što bi moglo biti životno prepoznatljivo postaje ubedljivo i sa tom dodatnim stilizacijom koja ne postoji u životu, ali uz pomoć muzike postaje ubedljiva i istinita. Pravi ideal je kada se te različite umetnosti spoje u „sveukupno umetničko delo“, a nekada se dešava da jedan od elemenata postane dominantan, da proguta ostale elemente predstave. Sve treba da bude u funkciji drugog, da mu pomaže i tako se dolazi do optimalnog „ljubavnog spoja“ između različitih umetnosti, kaže Svetozar Rapajić, autor knjige.

Promociju knjige profesora Svetozara Rapajića sa pažnjom su pratili studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, kao i ljubitelji pozorišne umetnosti iz Užica, a zainteresovanoj publici autor je sve knjige poklonio i brižljivo potpisao.

Slađana Vasiljević

Video