Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Samoubica - 3,84

15 nov

Druge festivalske večeri 22. JPF Užice izvedena je predstava “Samoubica” Nikolaja Erdmana u režiji Veljka Mićunovića i produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta. Publika je imala neobičnu priliku da pogleda izmenjen kraj u odnosu na postavku na matičnoj sceni u Podgorici, na šta se odlučio reditelj Mićunović jer na užičkoj sceni ne postoji rotacija neophodna za vizuelni doživljaj i poruku nade koja se stiče uz te tehničke mogućnosti.


Nikolaj Erdman je imao samo 26 godina kada je 1932. napisao dramu koju je Staljin okarakterisao kao „potencijalno zloćudnu“ zbog čega je pisac uskoro nestao, pretpostavlja se negde u Sibiru. U središtu drame je mlad, nezaposlen čovek koji živi sa ženom i taštom, a svi preživljavaju od ženine male plate. U sanjarenjima da će jednom lepo živeti od njegove koncertne karijere, iako još uvek ne zna da svira, kada shvati da je to dug proces pomišlja da se ubije. Tada se pojavljuju razni ljudi spremni da njegovo samoubistvo predstave kao žrtvu za sopstvene ciljeve-za umetnost, intelekt, strast, radničku klasu.

-Erdman je pisao politički vodvilj, ali ja sam osećao da živimo u takvom trenutku kada je moguće da se preko noći stvari promene na gore, da neko postane glavni i zato smo učitali taj ugao gledanja u ovaj tekst. Poželeo sam da krenemo iz te noći, iz magnovenja, tako da je prva scena kao radio drama i ne znate još uvek da li je predstava počela. Na taj način sam želeo da se uvučemo pod kožu, kao voajer, a da nas onda to magnovenje odvede u surovu realnost. Važno nam je bilo da koketiramo sa tim što je nadrealno, paradoksalno, a vrlo prisutno, kaže reditelj Veljko Mićunović.

U originalnoj predstavi u Podgorici Podsekaljnikov se ne ubija, ali nestaje, dok na sceni ostaje helikon kao simbol nade. U varijanti koja je izvedena u Užicu, Podsekaljnikov se ubija kada saznaje da se neko već zbog njega ubio i na taj način ukazuje da ima nade po moralna načela, po savest koja bi trebalo da bude vodilja naših života. Reditelj je objasnio da je ovakvo rešenje tačno za ono što su hteli da poruče komadom, da je taj pucanj znak opreza, poruke „pamet u glavu“, upozorenja za ono zastrašujuće što se oko nas dešava. Inače, u toku komada, glavni junak puca u sve te predstavnike države i sistema koji ga nagovaraju da se ubije za njihova načela, ali ti pucnji ne uspevaju da im naude, baš kao što se dešava i u životu, poručili su akteri u razgovoru o predstavi nakon nastupa.

Podloga za ovaj komad su revolucije, pojedine scene su tako stvorene, a često pesme koje se pevaju i songovi koji se u pozadini čuju, nose istu asocijaciju. Revolucije u svakom od nas su poželjne i neophodne kao kritika društva bilo gde da živimo, poručili su akteri. Festivalska publika je videla glumce: Miša Obradovića, Anu Vučković, Anu Vujošević, Dejana Ivanić, Srđana Grahovca, Vanju Jovićević, Zorana Vujović, Dušana Kovačević i Danila Čelebića umesto Branimira Popovića koji se nedavno povredio. Uz bogat aplauz publika je predstavu nagradila ocenom 3,84.

Treće festivalske večeri na programu je predstava „Dokle pogled seže“ u režiji Arpada Šilinga i izvođenju Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ na Cetinju.

Video sadržaj