Situacija nije tako bajna. Kao i svuda u regionu najmanje novca se izdvaja za pozorište, za kulturu. Mi smo nekako uvek zadnja rupa na svirali, a uvek smo najglasniji i najbolji ambasadori. Sarajevo ima četiri teatra, ali se ne baš tako često i ne tako puno zapošljavaju mladi glumci. Dešava se to kao incident, izuzetak. U poslednje dve godine neki mladi glumci su dobili posao i šansu što je super i za njih i za pozorište generalno, kaže glumica Kamernog teatra 55 u Sarajevu.

Da li je umetnost u ovim našim vremenima dovoljno glasna?

-Mislim da postoje ljudi, govorim sada konkretno o Sarajevu, koji imaju potrebu da se njihov glas čuje kroz pozorište, film, napisane tekstove. Mi jesmo dovoljno glasni samo što oni koji treba da nas čuju ne obraćaju dovoljno pažnju na nas. Ima ono klasično pitanje koje se često postavlja: "Da li umetnost može da promeni svet?" Dugo sam, zaista iskreno, odgovorala da to nije moguće. Međutim, nakon nekih predstava masovno su mi se javljali mladi iz manjih sredina i uticali na to da promenim mišljenje. Baš za predstavu "Kavkaski krug", javili su se ljudi koji su mi rekli "ja ne mogu da verujem da sam gledao jedno ovakvo umetničko delo, ovo treba da dođe u našu sredinu da ljudi shvate da ne postoje razlike, da smo svi isti, da je rat besmislen“. Posle takvih reči, meni je dovoljno da jedan čovek, koji očigledno nije tako razmišljao, zbog predstave koju je odgledao, počne da razmišlja na takav način.

Verica Tucović, JPF Bilten