Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak kao kategorija nestaje

10 nov

-Prošle godine smo ovde bili sa predstavom Kad je Sombor bio Holivud, Kokana Mladenovića i na našu radost opet smo u Užicu. Ne možemo da kažemo da očekujemo nagrade ali se to prosto nameće jer je Tartif od svoje februarske premijere osvojio već 20 nagrada. Najvažnije je svakako, kako će publika da primi predstavu. Inače, ja jesam taze direktor ali nisam taze u ovom pozorištu. Moj stav je da tu dosta stvari dobro funkcioniše i nema razloga menjati ih. Cilj mi je da nastavimo u istom pravcu u kome idemo decenijama, kaže Bojana Kovačević, direktorka NP Sombor.

Posle nekog vakuma oko izbora direktora u koji se umešala i politika, uspeli ste da je pobedite. Kao sociolog, kako objašnjavate tu potrebu da se utiče i na teatar?

-Glumci i svi zaposleni su u tome uspeli i sve je to sad iza nas, idemo da radimo. Jaka je reč koja može da se kaže sa scene. U jednom gledalištu sedi 600 do 700 ljudi i to nije zanemarljivo i moć vaše izgovorene reči nije tu mala. Verovatno je potrebno sve staviti pod kontrolu. Mislim da živimo u društvu koje je suzbijeno čak i u tome gde jedan drugom treba da kažemo šta mislimo a to je tek vidljivo u pozorištu, javnom servisu…Gore je što jedni drugima ne verujemo, tako da je sve ostalo manje važno.

Da li je i za taj naizgled mali otpor, trebalo biti junak našeg doba?

-Svakako su moji junaci, jer kad se neko okupi oko nečega i toliko je istrajan u zajedničkoj ideji da ostvari cilj i ponaša se u tome kao jedan organizam u situaciji koja traje tri meseca, onda to jesu junaci. U širem društvenom kontekstu, mislim da se to nekako izgubilo. Ponašamo se kao muva bez glave, živimo od danas do sutra i bojim se da junak kao kategorija nestaje.

Mirjana Petrović, JPF Bilten
Ceo intervju objavljen je u Biltenu br. 6 XXIV JPF “Bez prevoda”